Prema saopštenju iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije, Izvršni odbor NBS je (na sednici održanoj 11.4.2024. god.) i ovoga puta odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na niovu od 6,5% (u primeni od 13.7.2023. god.). Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 10. maja 2024. god.
Počev od istog datuma (13.7.2023. god.), kamatna stopa (utvrđena članom 75. ZPPPA) za neblagovremeno plaćene javne prihode iznosi 16,5%, pošto se, prema čl. 75. ZPPPA, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj kamatnoj stopi NBS, koja i dalje iznosi 6,5%, uvećanoj za 10%, primenom prostog interesnog računa od sto.
Počev od 14.7.2023. god. stopa zatezne kamate za dinare po osnovu duga kod dužničko-poverilačkih odnosa iznosi 14,5%. Ovu stopu čini važeća referentna kamatna stopa NBS uvećana za 8%.
Na istoj sednici od 11. aprila, Izvršni odbor NBS je, takođe, odlučio da na istom nivou zadrži i stopu na kreditne olakšice, koja i dalje iznosi 7,75%, kao i stopu na depozitne olakšice koja i dalje iznosi 5,25%.
Odluku Izvršnog odbora NBS o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou deveti mesec zaredom opredelili su pre svega opadajući, ali i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci, aktuelna srednjoročna projekcija inflacije, kao i prisutna neizvesnost u međunarodnom okruženju po osnovu kretanja cena energenata i primarnih proizvoda. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu povećane referentna kamatna stopa i stope obavezne rezerve i da će efekti tih mera nastaviti da se prenose na inflaciju i u narednom periodu. Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i pad inflacionih očekivanja, ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da globalna inflacija nastavlja da usporava i da su rizici u pogledu njenog daljeg kretanja sve više uravnoteženi. Mnoge centralne banke sa sve većom izvesnošću predviđaju da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, imajući u vidu smirivanje inflatornih pritisaka i efekte koje su dali restriktivni monetarni uslovi. Na opreznost u zoni evra i Sjedinjenim Američkim Državama još uvek upućuje bazna inflacija, koja nastavlja da se kreće iznad ukupne inflacije, pre svega usled viših zarada, zbog čega su Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi oprezni u pogledu početka ciklusa ublažavanja monetarnih politika. Prema oceni Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, opreznost domaće monetarne politike potrebna je i zbog rasta cene nafte na svetskom tržištu usled odluke zemalja OPEC+ da ograniče ponudu i tokom drugog tromesečja, u uslovima izraženih geopolitičkih tenzija, dužih transportnih ruta i većih logističkih troškova.
U skladu s najavama Izvršni odbor NBS, snažno opadanje međugodišnje inflacije u Srbiji nastavljeno je u ovoj godini, na 5,6% u februaru. Daljem opadanju inflacije ključno je doprinelo usporavanje međugodišnjeg rasta cena hrane ispod nivoa ukupne inflacije, na 4,7% u februaru, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na 5,2% u februaru. U narednom periodu Izvršni odbor NBS očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja verovatno u maju ove godine, što je nešto ranije u odnosu na očekivanja iz poslednje srednjoročne projekcije inflacije iz februara. Inflacija bi trebalo da se približi centralnoj vrednosti cilja krajem ove godine i da se oko tog nivoa kreće i u srednjem roku. Tome će doprineti efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, još uvek niska eksterna tražnja, kao i nastavak smanjenja inflacionih očekivanja, koja se u slučaju finansijskog sektora i za godinu dana unapred nalaze u granicama cilja Narodne banke Srbije.
Raspoloživi podaci u realnom sektoru ukazuju na to da su ostvarenja u dva meseca ove godine bila povoljnija od očekivanja. Međugodišnje posmatrano, rast industrijske proizvodnje u januaru i februaru ubrzan je na oko 8%, vođen rastom prerađivačke industrije od blizu 9%. Istovremeno, realni promet u trgovini na malo povećan je za 6,4% međugodišnje, a rast broja turista i njihovih noćenja ukazuje na nastavak pozitivnih trendova u turizmu.
Uprkos slabijoj eksternoj tražnji, dalji napredak je zabeležen i u robnoj razmeni sa inostranstvom, gde je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prva dva meseca ostvaren međugodišnji rast izvoza od 3,2% (vođen izvozom prerađivačke industrije i poljoprivrede), dok je istovremeno uvoz bio manji za 1,3%, kao posledica i dalje nižeg uvoza energenata.
Imajući u vidu smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, Izvršni odbor NBS očekuje da će stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u 2024. godini biti u rasponu 3-4%, s centralnom vrednošću od 3,5%.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije naglašava da će buduće odluke monetarne politike zavisiti od kretanja ključnih faktora inflacije iz međunarodnog i domaćeg okruženja i brzine daljeg usporavanja domaće inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
